Треба Вам лектор или професор српског језика и књижевности?
На правом сте месту!

Нудимо Вам услуге лектуре и коректуре:
  • ― семинарских радова
  • ― дипломских радова
  • ― мастер радова
  • ― уџбеника
  • ― књига
  • ― превода...[Опширније]

Потребна Вам је пуна пажња наставника коју нећете делити са осталим вршњацима. Родитељи немају времена да Вам помажу и...[Опширније]

Текстови и актуелности

Именице које означавају одећу као део народне ношње

У засебну семантичку подгрупу издвојили смо лексеме чије је опште значење ’одећа као део народне ношње’. Даљу поделу смо извели у зависности од тога који део тела одевни предмет означен лексемом покрива: главу, врат, рамена, бедра, појас, ноге или горњи део тела. Лексема костим чије је секундарно значење ’народна ношња’ функционише као хипероним ове семантичке подгрупе.
Испоставило се да је највећи број лексема са значењем дела народне ношње који прекрива горњи део тела, док по једна лексема означава део народне ношње који се носи на бедрима или појасу. Лексема марамчић секундарно се односи на врсту пешкира који представља део народне ношње. У лексикографској дефиницији није експлицирано на ком делу тела се овај комад одеће носи, те је изостала класификација.
Број туђица и хибрида је већи у односу на број речи домаћег порекла.
Велики број лексема којима се означавају различити делови народне ношње потиче из турског и оријенталних језика: верача, вереџа, димије, долама, ђечерма, зобун, зобунац, зубун, зубуна, јака, јелек, јелече, јелечић, јечерма, кабаница, колан, марамчић, минтан, поша, ћелепош, ћелепуш, фереџа, шајкача, шал. Осталих позајмљеница је знатно мање: талијанизми: јакета, корет, корета, коретац, копоран; германизми: јака, кикла, кикља; англицизам: килт; галицизам: костим; латинизам: гуњ; хибридни облик: црвенкапа; хунгаризам: шишак.
Домаће лексеме: долактица, душанка, запрега, колија, кариклија, карикача, кошуљак, набедрица, натикач, натикача, огрљин, огрљче, одора, потколеначе, потколенице, потколенке, пршњак, сурка.
Лексеме или семантичке реализације лексема могу бити обележене географски [верача покр., вереџа дијал., зубуна покр., јака (1в) покр., јака (1б) покр., јеменија покр., кариклија покр., карикача покр., кикла покр., кикља покр., колија покр., корета покр., кошуља покр., минтан покр., набедрица покр., натикач покр., огрљин  покр.,  огрљче покр., ћелепош покр.,  ћелепуш покр., шишак (2) покр.], као термини одређених наука [одора (1в) етн.], географски и као термини одређених наука (марамчић етн., покр.), временски и географски [колан (2а) заст., покр.].
Вишезначне лексеме својим примарним и секундарним значењима улазе у исте семантичке подгрупе (јелек, копоран, корет). На пример, копоран и примарно и секундарно означава ’горњи део народне ношње’. Међутим, док је примарно значење ’врста капута’, секундарно значење је ’врста јелека’. [Опширније]
  • Digg
  • Del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Reddit
  • Twitter
  • G-plus
Прочитајте коментаре0

Интернационалне и прилагођене опште и мерне скраћенице

Ове скраћенице се често базирају на латинским изразима, а када је реч о мерним јединицама, на интернационалним терминима и симболима.

Мерне скраћенице које се пишу великим словима остају неизмењене: V (волт), W (ват), J (џул), А (ампер), Т (тесла) итд; мерне скраћенице које се пишу малим словима обично се пишу као у оригиналу или се пресловљавају, а врло ретко преводе: g (грам), kg (килограм), l (литар), dl (децилитар), km (километар), m (метар), cm (центиметар) – г г.), кгкг.), лл.), дл дл.), кмкм.), м м.), цмцм.); hч. или ч (час) / с. (сат). [Опширније]

  • Digg
  • Del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Reddit
  • Twitter
  • G-plus
Прочитајте коментаре0

Опште (домаће) скраћеницe

По начину скраћивања опште (домаће) скраћенице могу се делити на почетне и сажете.

Почетне скраћенице су некада сведене на шири или ужи почетак речи:

  • на почетно слово: г. – година или господин, т. – тачка или тона, в. – види или век, н. е. – нове ере, н. д. – наведено дело, л. к. – лична карта итд;
  • на почетну групу сугласника: бр. – број, стр. – страна, мн. – множина, и др. – и други, и сл. – и слично итд;
  • на почетну групу до другог самогласника: гимн. – гимназија, год. – година, ул. – улица, проф. – професор, инж. – инжињер, једн. – једнина, мед. – медицина, медицински итд.
  • на почетну групу до трећег или четвртог самогласника: геогр. – географија, географски, биол. – биологија, биолошки, аугм. – аугментатив, неол. – неологизам итд.
  • на део речи до суфикса: срп. – српски, рус. – руски, тур. – турски, грч. – грчки итд.

[Опширније]

  • Digg
  • Del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Reddit
  • Twitter
  • G-plus
Прочитајте коментаре0