- Питајте лектора - Онлајн лектура и часови српског језика– Питајте лектора

Треба Вам лектор или професор српског језика и књижевности?
На правом сте месту!

Нудимо Вам услуге лектуре и коректуре:
  • ― семинарских радова
  • ― дипломских радова
  • ― мастер радова
  • ― уџбеника
  • ― књига
  • ― превода...[Опширније]

Потребна Вам је пуна пажња наставника коју нећете делити са осталим вршњацима. Родитељи немају времена да Вам помажу и...[Опширније]

Текстови и актуелности

Именице које означавају доњу одећу

У овој семантичкој групи присутне су лексеме чије је опште значење ’одећа која се носи испод друге одеће’. Хипероним семантичке скупине је лексема рубље (а) ’доња одећа, преобука’. Издвојили смо четири подгрупе. Прва подгрупа обухвата лексеме које се јављају као општи називи за означавање оваквог вида одеће и са лексемом рубље ступају у однос синонимије. Лексеме пртенило, пртенина означавају врсту рубља сачињену од одређеног материјала, пртено рубље. Друга подгрупа укључује лексеме код којих не постоји семантичка диференцијација нити у односу на пол, нити у односу на узраст особе. У трећој и четвртој семантичкој подгрупи извршена је диференцијација у односу на пол, односно према узрасту.

Доминира домаћа лексика (38): гаће, гаћице, грудник, грудњак, кошуља, крзница, крсница, лажигаће, пелена, пеленка, повезица, повој, повоје, подсукња, поткошуља, прање, преоблака, преоблачило, преобука, пресвлака, пресвук, прслук, пртенило, пртенина, пршњак, рубенина, рубина, рубиње, рубиште, рубље, скута, стежник, стезник, стењак, струк, сукња, сукњерац, утега. Број позајмљеница је мањи: 8 галицизама: жипон, килоте, килотне, комбинезон, комбине, корзет, неглиже, неглижеј; 6 германизама: бенка, бена, веш, вешерај, мидер, унтерок; турцизми и оријентализми (2): јелек, кафтан; 1 латинизам: дуксер; 1 талијанизам: мајица.

[Опширније]

  • Digg
  • Del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Reddit
  • Twitter
  • G-plus
Прочитајте коментаре0

Eгзотизми

Егзотизми су позајмљенице које означавају различите специфичности народа за које немамо домаћу реч у српском језику па зато користимо егзотизме које смо прилагодили сопственим језичким правилима.

Подела егзотизама

Јела и пића

боршч, вотка, виски, кечап, кроасан, метакса, суши, текила, шпагете итд.

Биљке

авокадо, ананас, бамбус, банана, киви, манго, папаја итд.

Животиње

гну, зебра, ирвас, мунгос, орангутан, ракун итд. [Опширније]

  • Digg
  • Del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Reddit
  • Twitter
  • G-plus
Прочитајте коментаре0

Именице које означавају одећу као део народне ношње

У засебну семантичку подгрупу издвојили смо лексеме чије је опште значење ’одећа као део народне ношње’. Даљу поделу смо извели у зависности од тога који део тела одевни предмет означен лексемом покрива: главу, врат, рамена, бедра, појас, ноге или горњи део тела. Лексема костим чије је секундарно значење ’народна ношња’ функционише као хипероним ове семантичке подгрупе.
Испоставило се да је највећи број лексема са значењем дела народне ношње који прекрива горњи део тела, док по једна лексема означава део народне ношње који се носи на бедрима или појасу. Лексема марамчић секундарно се односи на врсту пешкира који представља део народне ношње. У лексикографској дефиницији није експлицирано на ком делу тела се овај комад одеће носи, те је изостала класификација.
Број туђица и хибрида је већи у односу на број речи домаћег порекла.
Велики број лексема којима се означавају различити делови народне ношње потиче из турског и оријенталних језика: верача, вереџа, димије, долама, ђечерма, зобун, зобунац, зубун, зубуна, јака, јелек, јелече, јелечић, јечерма, кабаница, колан, марамчић, минтан, поша, ћелепош, ћелепуш, фереџа, шајкача, шал. Осталих позајмљеница је знатно мање: талијанизми: јакета, корет, корета, коретац, копоран; германизми: јака, кикла, кикља; англицизам: килт; галицизам: костим; латинизам: гуњ; хибридни облик: црвенкапа; хунгаризам: шишак.
Домаће лексеме: долактица, душанка, запрега, колија, кариклија, карикача, кошуљак, набедрица, натикач, натикача, огрљин, огрљче, одора, потколеначе, потколенице, потколенке, пршњак, сурка.
Лексеме или семантичке реализације лексема могу бити обележене географски [верача покр., вереџа дијал., зубуна покр., јака (1в) покр., јака (1б) покр., јеменија покр., кариклија покр., карикача покр., кикла покр., кикља покр., колија покр., корета покр., кошуља покр., минтан покр., набедрица покр., натикач покр., огрљин  покр.,  огрљче покр., ћелепош покр.,  ћелепуш покр., шишак (2) покр.], као термини одређених наука [одора (1в) етн.], географски и као термини одређених наука (марамчић етн., покр.), временски и географски [колан (2а) заст., покр.].
Вишезначне лексеме својим примарним и секундарним значењима улазе у исте семантичке подгрупе (јелек, копоран, корет). На пример, копоран и примарно и секундарно означава ’горњи део народне ношње’. Међутим, док је примарно значење ’врста капута’, секундарно значење је ’врста јелека’. [Опширније]
  • Digg
  • Del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Reddit
  • Twitter
  • G-plus
Прочитајте коментаре0