Палатализација и сибиларизацијa

I
мајчица, не мајкица

Деминутив и хипокористик од именице мȃјка гласи мȃјчица. Дакле, задњонепчани сугласник к испред вокала и прелази у свој предњонепчани алтернант ч. Облик мáјкица пак има другачији акценат и значење ― ‘бакица’.

Пример: Мајчица те увек благосиља.

II
Босанки (: Босанка), не Босанци

Женски етници на -ка у дативу и локативу једнине немају алтернацију к : ц.

Пример: Дугује услугу некој Босанки.

III
забављачицин (: забављачица), не забављачичин

Присвојни придеви именица на -ица који испред овог наставка имају ч немају алтернацију ц (< к) : ч. Да би се избегло удвајање слога чи, нема палатализације.

Пример: Допада ми се забављачицин костим.

IV
Миличин (: Милица), не Милицин

Присвојни придеви већине мушких и женских имена на -ица завршавају се на -ичин: ц (< к) > ч. Дакле, врши се палатализација. У изузетке спадају само она имена која испред суфикса -ица садрже ч, нпр. Анчица.

Пример: Он је Миличин пријатељ.                                                                                                                                                    V

грешци (: грешка), не грешки

У дативу и локативу именице грешка долази до сибиларизације ― задњонепчани сугласник к испред вокала и прелази у свој зубни алтернант ц.

Пример: Размишљао је о својој грешци.

VI
Казабланки (: Казабланка), не Казабланци

Код географских имена страног порекла фонолошка алтернација к : ц често изостаје у дативу и локативу.

Пример: Прошлог месеца је био у Казабланки.

VII
тачки (: тачка), не тачци

У дативу и локативу једнине именице тачка нема алтернације к : ц. Будући да се основа именице завршава сугласничком групом чк, фонолошка промена се не дешава у поменутим падежним облицима.

Пример: у тачки 2 Закона о раду