Ијекавски изговор

I
посљедњи, не пошљедњи

Зубни фрикативи с и з испред меких предњонепчаних сугласника љ и њ насталих ијекавским јотовањем се не једначе по месту творбе.

 II
увијек, не увјек

Према дугом вокалу е у екавском изговору имамо двосложну замену -ије- у ијекавском изговору ―  у̏вијек :  у̏ве̄к.

III
гнијездо, не гњездо

Према екавском гнêздо у ијекавском се јавља гнијѐздо. Дакле, нема ијекавског јотовања, а облик гњездо је некњижеван.

 IV
дејство, не дјејство

У ијекавском се чувају неки екавски облици. Облик дејство је уобичајенији у ијекавским говорима него дјејство.

V
звјездица (: звијезда), не звијездица

У ијекавским говорима именица звјѐздица је изведена додавањем суфикса -ица на основу именице звијѐзда. Правило је да у деминутивним образовањима долази до скраћивања дугог слога.

 VI
дјевојка, не ђевојка

Према екавском дѐво̄јка имамо у ијекавском дјѐво̄јка. Дакле, зубни сугласник д се не јотује, а облик ђевојка је дијалекатски.

 VII
дјетета (: дијете), не дијетета

У деклинацији именица средњег рода II врсте у ијекавским говорима обавезно долази до скраћивања дугог слога. Тако промена именице дијѐте гласи: дијѐте, дјѐтета, дјѐтету.