Генитив множине

I
ћебéта̄/ће̏ба̄дӣ (: ће̏бе)

Именица ће̏бе је средњег рода и припада II врсти деклинације. Како

наведена именица означава ствар, уз множину по датом обрасцу (ћебѐта, ћебéта̄, ћебѐтима) има и суплетивну множину у облику једнине збирних именица IV врсте (ће̏ба̄д, ће̏ба̄дӣ, ће̏ба̄ди). Стога се у генитиву множине јављају дублетни облици ћебéта̄  и  ће̏ба̄дӣ.

 II
у́ста̄ (: у́ста)

Именица у́ста је средњег рода, припада групи pluralia tantum и мења се

као именице средњег рода I врсте. Према Правопису из 2010. године, у генитиву множине исправан је једино облик у́ста̄, док је облик у́стијӯ недопустив.

III
вàшијӯ/вàшӣ  (: вȃш)

Именица вȃш је женског рода и припада IV деклинационој врсти. Дата

именица у генитиву множине има дублетне облике. Поред облика вàшијӯ који представља остатак старе двојине, у генитиву множине се јавља и системски облик вàшӣ.

IV
дѐце̄ (: дéте)

Именица дéте је средњег рода и припада II врсти деклинације. Спада у

групу именица које означавају млада жива бића и гради суплетивну

множину. Наведена именица се у множини мења као именице женског рода III врсте у једнини – дѐца, дѐце̄, дѐци.

V
слу̀гӯ (: слу́га)

Именица слу́га је мушког рода и мења се као именице III врсте деклинације. Генитив множине гради помоћу наставка –ӯ: слу̀гӯ. То је остатак старе двојине. С друге стране, системски облик слу́га̄ је врло редак.

 VI
Бòса̄нкӣ (: Бòса̄нка)

Именица Бòса̄нка је женског рода и спада у III врсту деклинације. Ова именица са значењем житељке у генитиву множине има наставак –ӣ:  Бòса̄нкӣ. Облик са непостојаним а (Бòсана̄ка̄) је неприхватљив.

VII
пр̑са̄ (: пр̏са)

Именица пр̏са је средњег рода, припада групи pluralia tantum и мења се као именице средњег рода I врсте – пр̏са, пр̑са̄, пр̏сима. Поред наведеног облика, ова именица у номинативу множине има и облик женског рода пр̏си који се мења на следећи начин: пр̏си, пр̀сијӯ, пр̀сима. Дакле, у генитиву множине именице пр̏са прихватљив је само облик пр̑са̄. Облик пр̀сијӯ је генитив множине именице пр̏си.