Глаголски прилог садашњи

I
плачући (: плакати)

Глаголски прилог садашњи од глагола плакати гласи плачући. Како је облик 3. лица множине презента плачу, додавањем граматичког наставка -ћи за глаголски прилог садашњи добијен је облик плачући: плачу + -ћи > плачући. Облик плакајући је неприхватљив.

II
зрући (: зрети)

Глагол зрети ‘сазревати’ се у презенту мења на следећи начин: зрем, зреш… зре и зрим, зриш… зру. Овај глагол гради глаголски прилог садашњи додавањем наставка -ћи на облик 3. лица множине презента зру ― зру + -ћи > зрући.

III
дајући (: давати)

Правилан облик глаголског прилога садашњег глагола давати је дајући. Овај облик је настао додавањем наставка -ћи на пун облик 3. лица множине презента: дају + -ћи > дајући. Недопустив је облик давајући.

IV
звиждућући (: звиждукати)

Према сугласнику к у основи глагола звиждукати јавља се сугласник ћ у основи презента: звиждућем, звиждућеш… звиждућу. Зато је једини исправан облик глаголског прилога садашњег звиждућући (< звиждућу + -ћи).

V

врући (: врети)

Глагол врети ‘кључати’ у презенту има следећу промену: врим, вриш… вру. Облик глаголског прилога садашњег врући је настао додавањем наставка -ћи на облик 3. лица множине презента: вру + -ћи > врући.

VI
живећи (: живети)

Будући да облик 3. лица множине презента глагола живети гласи живе, једини исправан облик глаголског прилога садашњег је живећи (< живе + -ћи). Облик живући је придев.

VII

наимајући/наимљући (: наимати)

Глагол наимати се у презенту мења као глаголи V врсте (наимам, наимаш… наимају), односно као глаголи II врсте (наимљем, наимљеш… наимљу). Глаголски прилог садашњи се гради од оба облика 3. лица множине презента, па се јављају дублетни облици наимајући (< наимају + -ћи) и наимљући (< наимљу + -ћи).