Сугласник Х

I

рђа, не хрђа

Облик рђа је једини исправан. Варијанта са сугласником х није допустива у српском стандардном језику.

Пример: Све је ухватила рђа.

II

хвалити, не фалити

У примеру хвалити ‘истицати нечије врлине, узносити некога’ сугласник х се пише на почетку речи јер му је ту по етимологији место. Сугласничка група хв се не замењује сугласником ф. Глагол фалити је пак немачког порекла.

Пример: Не ваља се превише хвалити.

III

аждаја, не аждаха

У речи аждаја извршена је замена гласа х гласом ј. Облик са х, аждаха, постоји у говорима муслиманског становништва.

Пример: Прочитао је бајку „Аждаја и царев син“.

IV

Хомер, не Омир

У српском књижевном језику правилан је облик Хомер. С друге стране, облик Омир је означен као застарео.

Пример: Хомер је аутор „Илијаде“ и „Одисеје“.

V

сат, не сахат

У примеру сат (< сахат) х се изгубило између два вокала, те је дошло до сажимања двоструког самогласника у један. Несажети облик сахат се употребљава само у називу сахат-кула.

Пример: На руци је имао скупоцен сат.

VI

историја, не хисторија

Реч историја је латинског порекла (< лат. historia). У српском стандардном језику ова реч се употребљава само у облику без иницијалног х.

Пример: Историја је учитељица живота.

VII

рвати се, не хрвати се

У речи рвати се сугласник х се не пише јер му ту није по етимологији место.

Пример: Дечаци су се рвали на ливади.