Сугласник Х
I
рђа, не хрђа
Облик рђа је једини исправан. Варијанта са сугласником х није допустива у српском стандардном језику.
Пример: Све је ухватила рђа.
II
хвалити, не фалити
У примеру хвалити ‘истицати нечије врлине, узносити некога’ сугласник х се пише на почетку речи јер му је ту по етимологији место. Сугласничка група хв се не замењује сугласником ф. Глагол фалити је пак немачког порекла.
Пример: Не ваља се превише хвалити.
III
аждаја, не аждаха
У речи аждаја извршена је замена гласа х гласом ј. Облик са х, аждаха, постоји у говорима муслиманског становништва.
Пример: Прочитао је бајку „Аждаја и царев син“.
IV
Хомер, не Омир
У српском књижевном језику правилан је облик Хомер. С друге стране, облик Омир је означен као застарео.
Пример: Хомер је аутор „Илијаде“ и „Одисеје“.
V
сат, не сахат
У примеру сат (< сахат) х се изгубило између два вокала, те је дошло до сажимања двоструког самогласника у један. Несажети облик сахат се употребљава само у називу сахат-кула.
Пример: На руци је имао скупоцен сат.
VI
историја, не хисторија
Реч историја је латинског порекла (< лат. historia). У српском стандардном језику ова реч се употребљава само у облику без иницијалног х.
Пример: Историја је учитељица живота.
VII
рвати се, не хрвати се
У речи рвати се сугласник х се не пише јер му ту није по етимологији место.
Пример: Дечаци су се рвали на ливади.