Радни глаголски придев

I

пао, пала, пало, пали, пале, пала (: пасти)

Глагол I врсте пасти ‘сопственом тежином свалити се на земљу’, чија се инфинитивна основа завршава на сугласник -д, у облицима радног глаголског придева сва три рода једнине и множине нема тај сугласник. Стога облици радног глаголског придева падао, падла, падло и сл. не улазе у стандардни језик.

II

пекао, пекла, пекло, пекли, пекле, пекла (: пећи)

Инфинитивна основа глагола пећи, који припада I врсти, се завршава на  -к (пек-). У облику радног глаголског придева мушког рода умеће се непостојано а, те је правилан облик пекао.

III

надуо, надула, надуло, надули, надуле, надула (: надути)

Глагол надути гради презент на неправилан начин. Облике радног глаголског придева пак гради од инфинитивне основе (наду-) попут глагола IVa врсте (нпр. чути).

IV

дошао, дошла, дошло, дошли, дошле, дошла (: доћи)

Инфинитивна основа глагола доћи се завршава на -ђ. Међутим, овај глагол попут глагола ићи и глагола који су од њега изведени гради радни глаголски придев од суплетивне основе која се завршава на -ш.

V

део, дела, дело, дели, деле, дела (: дести/дети)

Глагол дести/дети ‘ставити’ гради радни глаголски придев као  глаголи IVa врсте (нпр. чути).

VI

затакнуо, затакнула, затакнуло, затакнули, затакнуле, затакнула / затакао, затакла, затакло, затакли, затакле, затакла (: затакнути)

Глагол III врсте затакнути ‘заденути’ у радном глаголском придеву има дублетне облике. Овај глагол, дакле, облике радног глаголског придева гради на двојак начин – по промени глагола III врсте (затакнуо, затакнула, затакнуло) и од окрњене основе, тј. по промени глагола I врсте (затакао, затакла, затакло).

VII

сагао, сагла, сагло, сагли, сагле, сагла / сагнуо, сагнула, сагнуло, сагнули, сагнуле, сагнула (: сагнути)

Глагол сагнути припада III врсти промене. Облике радног глаголског придева гради на двојак начин: 1) од окрњене основе, без -ну, по промени глагола I врсте (сагао, сагла, сагло…); 2) по обрасцу III врсте (сагнуо, сагнула, сагнуло…).