Аорист

I

бих, би, би, бисмо, бисте, бише/би (: бити)

Неисправан је облик аориста помоћног глагола бити за 1. лице једнине без сугласника х на крају (би). Неправилна је и употреба облика би за 1. и 2. лице множине аориста помоћног глагола бити.

II

дадох, даде, даде, дадосмо, дадосте, дадоше (: дати)

Глагол дати припада V врсти промене. Међутим, овај глагол гради облике аориста по обрасцу I врсте.

III

имах, има, има, имасмо, имасте, имаше / имадох, имаде, имаде, имадосмо, имадосте, имадоше (: имати)

Глагол имати гради облике аориста на двојак начин ― по промени глагола V врсте (имах, има, има…), односно по обрасцу I врсте (имадох, имаде, имаде…).

IV

сагох, саже, саже, сагосмо, сагосте, сагоше / сагнух, сагну, сагну, сагнусмо, сагнусте, сагнуше (: сагнути)

Глагол III врсте сагнути гради облике аориста на два начина: 1) од окрњене основе, без -ну, по промени глагола I врсте (сагох, саже, саже…); у облику 2. и 3. лица једнине аориста врши се палатализација; 2) по промени глагола III врсте (сагнух, сагну, сагну…).

V

хтедох, хтеде, хтеде, хтедосмо, хтедосте, хтедоше / хтех, хте, хте, хтесмо, хтесте, хтеше  (: хтети)

Помоћни глагол хтети гради облике аориста на двојак начин ― као глаголи I врсте (хтедох, хтеде, хтеде...), односно као глаголи свих осталих врста, II―VII (хтех, хте, хте…).

VI

могох, може, може, могосмо, могосте, могоше (: моћи)

Глагол моћи граде облике аориста по обрасцу I врсте. Облик инфинитива моћи настао је од старијег облика *mogti услед фонетских промена извршених у прошлости. У облику 2. и 3. лица једнине аориста г испред вокала е алтернира у ж, врши се палатализација.

VII

клех, кле, кле, клесмо, клесте, клеше (: клети)

Глагол клети се у презенту мења као глаголи III врсте. Међутим, овај глагол облике аориста гради од инфинитивне основе која је без наставка   -ну: клех, кле, кле итд.