Етници

I
Нишлија/Нишевљанин (: Ниш)

Именице са значењем житеља града Ниша се граде на два начина: 1) помоћу суфикса -лија: Нишлија; 2) уз помоћ суфикса -евљанин: Нишевљанин. Иван Клајн у Творби речи у савременом српском језику II сматра да се суфикс -евљанин јавља једино у Нишевљанин и да је дати облик неуобичајен. Облици женског рода су Нишлијка и Нишевљанка.

II
Корејац (: Кореја)

Именица Корејац са значењем становника Кореје је добијена помоћу суфикса -(а)ц, који је веома продуктиван у извођењу етника. Облик женског рода гласи Корејка.  Правопис из 2010. године не бележи облик Кореанац.

III
Крушевљанин (: Крушевaц)

Облик Крушевљанин је изведен додавањем суфикса -јанин на редуковану основу Крушев[ац], при чему долази до јотовања. Именицом Крушевљанка се означава становница града Крушевца.

IV
Косовац (: Косово)

Правопис из 2010. године препоручује облик са суфиксом -(а)ц, Косовац. Облик женског рода гласи Косовка. Често се у говору може чути и Косовар, што је заправо албански облик.

V
Бихаћанин (: Бихаћ)

Према Правопису из 2010. године, именица са значењем становника Бихаћа се обично гради додавањем суфикса -анин на основу: Бихаћанин. Облик женског рода је Бихаћанка. Постоји и облик Бишћанин који се ређе користи.

VI
Пераштанин (: Пераст)

Неки етници који су добијени од основа које се завршавају на -ст и суфикса -јанин садрже сугласничку групу шт уместо очекиване шћ; нпр. Пераштанин ‘становник Пераста’. Житељка Пераста пак назива се Пераштанка.

VII
Крчанин (: Крк)

Житељ Крка назива се Крчанин. Овај облик је настао додавањем суфикса -јанин на основу која се завршава сугласником к. У наведеном облику врши се јотовање. Облик женског рода гласи Крчанка.