Непостојано А

I
инсеката (: инсект)
У савременом српском књижевном језику уобичајен је облик инсект. Међутим, у генитиву множине долази до разбијања сугласничке групе кт приликом уметања непостојаног а: инсека̄та̄.

Пример: Решите се инсеката у кући.

II
грешака (: грешка)
У генитиву множине именице грешка јавља се непостојано а: греша̄ка̄. Ваља напоменути да ова именица нема алтернативни облик генитива множине на –ӣ.

Пример: У раду није било грешака.

III
краста (: краста)
Како се основа именице краста завршава сугласничком групом ст, у генитиву множине наставак је -а (краста̄), не долази до разбијања ове сугласничке групе непостојаним а.

Пример: Појава краста је врло неугодна.

IV
банака и банки (: банка)
У генитиву множине именице банка упоредо са обликом где се умеће а (бана̄ка̄) јавља се и облик на –ӣ (банкӣ).

Пример: Председник се састао са представницима банака.

V
акцената (: акценат)
Према Правопису из 2010. године, облик акценат има превагу над обликом акцент. Генитив множине се пак гради додавањем наставка -а: акцена̄та̄.

Пример: Постоји неколико правила о распореду акцената у српском књижевном језику.

VI
митинга (: митинг)
Уколико се позајмљеница завршава сугласничком групом која није карактеристична за наш језик (нпр. митинг), у генитиву множине се не јавља непостојано а (нпр. митинга̄).

Пример: Наш атлетичар митингом у Хенгелу отвара серију митинга.

VII
индекса (: индекс)
Када се туђица завршава сугласничком групом која садржи с (нпр. индекс), у генитиву множине се не умеће а (нпр. индекса̄).

Пример: Имали су дупликате индекса.