Јотовање
I
крштен (: крстити)
Од глагола крстити трпни глаголски придев гласи крштен. Дакле, у датом облику врши се јотовање сугласничке групе ст – ст : шт.
Пример: Дечак је крштен у цркви.
II
Криводољанин (: Криви До)
Становник Кривог Дола назива се Криводољанин. Наведени етник је изведен додавањем суфикса -јанин на основу која се завршава сугласником л, те долази до јотовања – л : љ.
Пример: Он је пореклом Криводољанин.
III
мишљу (: мисао)
У инструменталу једнине именица IV врсте врши се јотовање у облику који је добијен помоћу наставка -ју. У наведеном примеру, мишљу, поред јотовања (л : љ) долази и до једначења сугласника по месту творбе (с : ш).
Пример: Мишљу против понора и зла и смехом против смрти.
IV
тупљи (: туп)
Компаратив придева туп се гради додавањем наставка -ји на основу која се завршава ненепчаним сугласником п: туп + -ји > тупји > тупљи. Сугласнички скуп пљ је настао у процесу јотовања од скупа пј.
Пример: Бистрији или тупљи човек бива кад… први је и једини студијски албум групе „Шарло акробата“.
V
сјеме (: семе)
Према екавском облику семе имамо у ијекавском изговору сјеме. Сугласник с се не јотује испред је које води порекло од јата.
Пример: Сјеме је носилац живота.
VI
мећем, мећеш, меће, мећемо, мећете, мећу (: метати)
Јотовање се врши и у презенту глагола код којих је наставак за основу презента по пореклу био је, ако се општи глаголски део завршава на ненепчани сугласник; нпр. мећем (од метјем…).
Пример: Меће се да зна, а тамо не зна.
VII
борје (: бор)
Сугласник ј се чува иза сугласника р у примеру борје (зб. им. од бор), и ту се не врши јотовање, већ гласовни скуп рј остаје неизмењен.
Пример: Зелене се као борје.