Губљење сугласника

I

болешљив (: болест)

Придев болешљив је изведен од именице болест и наставка -љив: болест + -љив > болесљив > болешљив. Праскави зубни сугласник т се губи, будући да се налази иза фрикативног сугласника с а испред сугласника љ. Сугласник с пак испред предњонепчаног сугласника љ алтернира у ш.

Пример: Дечак је слабашан и болешљив.

II

одмаздни (: одмазда)

Сугласничка група здн се не упрошћава, тј. сугласник д се не губи  код придева одмаздни, који је изведен од именице одмазда.

Пример: Непријатељ је извео одмаздни напад.

III

умеци (: уметак)

Облик номинатива множине умеци је једини исправан: умеци < уметци. Како се сугласник т налази испред сливеног сугласника ц, чији изговор садржи и зубне артикулационе састојке, он испада.

Пример: Умеци за косу се често користе приликом обликовања фризуре.

                                                  IV                                                    

младићки (: младић)

Придев младићки је добијен од именице младић и наставка -ски. Пошто се сугласник с из наставка налази непосредно иза сугласника ћ, он се губи: младић + -ски > младићски > младићки.

Пример: Своје младићке године провео је у иностранству.

V

растао (: расти)

Облик радног глаголског придева мушког рода једнине од глагола расти гласи растао. Дакле, сугласник т се не губи. Међутим, у свим осталим облицима радног глаголског придева поменутог глагола долази до губљења сугласника т; нпр. расла, расло, расли.

Пример: Растао је поред старије браће.

VI

прстни (: прст)

Сугласник т се чува у облику прстни (према прст) да би се избегло мешање са прсни (према прса).

Пример: Оставио је прстни отисак.

VII

протестни (: протест)

У примеру протестни долази до одступања од губљења сугласника т, сугласничка група стн остаје неизмењена. Ово одступање је заступљено код придева који су изведени од именица страног порекла (нпр. протест < нлат. protestus, итал. protesto) и домаћег наставка -ни: протест + -ни > протестни.

Пример: Данас је одржан протестни скуп.