Именице које су настале поименичавањем

I
Градишки и Градишци (: Градишка)

Властита именица Градишка у дативу и локативу једнине има дублетне облике – Градишки и Градишци, где је у другом примеру извршена сибиларизација. Овај топоним има именичку, а не придевску промену.

II
млади и младој (: млада ‘невеста’)

Према Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске, именица млада у дативу и локативу једнине гласи млади, али и младој. Наведена именица је настала од придева поименичавањем, те постоје колебања између двеју врста промене, именичке и придевске.

III
с добром (: добро ‘непокретно имање, посед’)

Именица средњег рода добро у инструменталу једнине има наставак –ом, као именице средњег рода I врсте. Реч је о заједничкој именици која је добијена поименичавањем од придева добро и која има именичку деклинацију.

IV
Гроцкој (: Гроцка)

Према Правопису српског језика Матице српске (2010), именица Гроцка, којом се означава градско насеље у Србији, у дативу и локативу једнине гласи Гроцкој, што значи да поименичени придев чува придевску промену.

V
зала (: зло ‘рђава дела’)

Именица средњег рода зло у генитиву множине има облик зала. Дакле, ова именица која је поименичавањем настала од придева има именичку промену.

VI
слатка, слаткога (: слатко ‘у шећеру кувано воће’)

Према Речнику српскохрватскогa књижевног језика Матице српске, именица слатко у генитиву једнине гласи слатка, али и слаткога. Како је дата именица добијена поименичавањем од придева, она има именичку, али и придевску деклинацију.

VII
Рашкој и Рашки (: Рашка)

Када се именицом Рашка означава област у Србији, облик датива и локатива једнине је Рашкој. Међутим, уколико се наведеном именицом означава насеље, облик датива и локатива једнине је Рашки. Правопис српског језика Матице српске (2010) бележи у другом случају и облик Рашци, али са напоменом да се ретко појављује.