Именице које означавају одећу коју носи свештено лице

У ову семантичку подгрупу уврстили смо лексеме чије је опште значење ’одећа коју носи свештено лице’. Приликом класификације лексема у ову скупину сматрали смо ирелевантним да ли је одећа намењена припадницима одређене конфесије, односно особама мушког или женског пола. Увидели смо да је могуће грађу разврстати у зависности од тога који део тела одевни предмет прекрива (главу, врат, рамена, прса, бедра; горњи део тела, доњи део тела). Такође, посебно смо издвојили лексеме чије је значење уопштено  ’свештеничка одећа’.

Више је туђица и хибрида (50) него домаћих речи (15). Једнак је, такорећи, број грецизама (16) и лексема које припадају домаћем лексичком фонду (15): грецизми: епитрахиљ, епитрахил, камилавка, камилавха, камилајка, мантија, мантила², мантороз, манторос, митра, омофор, раса, сакос, стола¹, фелон, штола; домаћа лексика: кошуљица, наглавак, наплећак, напрсник, нараменик, нараменица нарамник, наруквица, огрлук, одежда, одора, опрсник, плашт, риза, убрађај. Остале позајмљенице:  латинизми (10): домино², параменат, парамента, хабитус, туника, казула, капа², орар¹, реверенда, талар; турцизми и оријентализми (7): амедија, ахмедија, клобук, ћелепош, ћелепуш, џуба, џубе; талијанизми (5): кота, рокет, рокета, сутана, хабит; 1 германизам: кута;  1 хибридни облик: панакамилавка.

Неке лексеме или семантичке реализације лексема маркиране су географски: [кота покр., напрсник (2) покр., огрлук покр., ћелепош покр., ћелепуш покр.], временски (мантороз заст., манторос заст.), временски и стилски (одејаније сткњ., одејање сткњ.), стилски (камилавха индив., мантила² нераспр., сукња (3) необ.), као термини одређене религије [епитрахиљ правосл., набедреник (1) правосл., наруквица (2г) правосл.], социолекатски [наглавник (1б) цркв., нарамник (2) цркв., омофор цркв., опрсник цркв., орар¹  цркв., штола цркв.].

Међулексички фонетски дублети: епитрахиљ: епитрахил (л м. љ), камилавка: камилајка (ј м. в), камилавка: камилавха (х м. к), мантороз: манторос (з м. с), стола¹ : штола (ш м. с), ћелепош: ћелепуш (у м. о).

Међулексички морфолошки  дублети: параменат: парамента, рокет: рокета, џуба: џубе. 

Лексема наглавак је вишезначна. Својим секундарним значењима улази у оквире ове семантичке подгрупе, означавајући свештеничку одећу за главу: ’капа католичких свештеника’, ’капа коју носе опатице’.

Одећа уопште: домино² (2) ’зимска свештеничка одећа (код католика)’, одежда (1) ’свештеничка одећа у којој се обавља црквена служба, богослужење’, одејаније в. одежда, одејање в. одежда, одора (1а) ’свечана старинска одећа коју су обично носили одн. коју носе црквени и други достојанственици’, параменат, парамента ’свечано мисно рухо католичког свештеника’, плашт (1б) ’део богослужбене свештеничке одеће у католичкој цркви, плувијал’, риза (1а) ’свештеничка одећа, мантија’, сутана ’одећа католичких свештеника  која се носи изван богослужења’, хабит (1) ’одећа католичких свештених лица, редовника, монаха’, хабитус (1) в. хабит, џуба, џубе (1) ’одора муслиманских свештеника, обично од црне чохе’.

На глави: амедија в. ахмедија, ахмедија ’нарочита чалма коју носе хоџе и хаџије’, камилавка (1) ’висока ваљкаста капа коју носе православни калуђери и свештеници’, камилавха в. камилавка (1), камилајка в. камилавка (1), клобук (1в) ’шешир нарочитог облика као знак адмиралског, односно кардиналског чина’, наглавак (2б) ’капа са три или четири троугласта врха коју носе католички свештеници за време неких верских обреда’, наглавак (2в) ’капа коју носе опатице’, наглавник (1б) ’ланено платно (као саставни део мисног руха) које католички свештеници прво ставе на главу, а потом спусте на плећа’, митра ’украшена капа коју при богослужењу или у неким другим свечаним приликама носе виши и највиши црквени достојанственици (патријарх, папа, епископ, бискуп и др.)’, панакамилавка ’камилавка с велом’, ћелепош, ћелепуш (2) ’капица коју духовници носе испод капе или шешира’, убрађај ‘вео, обично беле боје, различитог облика, који католичке калуђерице носе на глави’.

Око врата: епитрахил  в. епитрахиљ, епитрахиљ ’део црквене одежде, дужа извезена трака са изрезом за главу, неопходна за вршење верских обреда’, наплећак (1б) ’део мисне одећа католичких свештеника који се ставља око врата и покрива рамена’, нараменик в. нараменица (2г), нараменица (2г) ’дугуљаст комад тканине, као део свештеничке одежде, који се носи око врата и слободно пада низ тело’, огрлук ’огрлица (2) поповске одеће’, стола¹ ’широка трака, обично украшена утканим симболом крста на крајевима, коју свештеници, за време црквених обреда, пребацују око врата тако да им крајеви висе низ рамена и груди’, штола (1) в. стола¹.

На раменима: нарамник (2) ’део одежде православног архијереја са отвором за главу, који се носи преко оба рамена, омофор’, омофор ’део одежде православног епископа, дуга и широка трака, са отвором за главу, која се носи преко оба рамена, нарамник’, орар¹ ’део свештеничке (ђаконске) одеће у православној цркви у облику широке траке који се ставља унакрст преко рамена’.

На прсима: напрсник (2) ’четвртасти чвршћи комад платна с дванаест прочвршћених драгих односно полудрагих каменова, који носе јеврејски свештеници на грудима’, опрсник ’део свештеникове одеће који покрива прса (за време службе, мисе)’.

На бедрима: набедреник (1) ’украсни комад тканине који са појаса пада низ десно бедро и који свештена лица носе као знак чина, ранга или одликовања’, набедреница в. набедреник (1).

Доња одећа: кошуљица (2) ’дуго и широко одело од белог платна, с рукавима, које носе католички свештеници (мисници) испод мисне одеће приликом богослужења, мисе’, туника (3б) ’врста грубе кошуље коју католички редовници или монаси носе испод хабита’.

Горња одећа: казула ’обредна хаљина католичких свештеника, без рукава, разрезана са стране, у којој се служи миса’, капа²  ’калуђерски огртач са широким рукавима и капуљачом’, кота ’широка бела кошуља коју носе католички свештеници преко мантије’, кута¹ (а) ^’свештеничка, калуђерска мантија’, мантија (1) ’дугачка (обично црна) широка хаљина, одора свештеничких лица’, мантила², мантороз, манторос  в. мантија (1), раса ’горња одећа, мантија духовника, нарочито калуђера, редовника’, ’кратка, обично бела кошуља коју католички свештеници, министранти и сл. носе за време верских обреда’, сакос ’горња одежда православних свештеника’, реверенда ’дугачка свештеничка хаљина (у католичких и евангелистичких свештеника)’, сукња (3) ’дугачка свештеничка хаљина, реверенда, мантија’, талар ’дуга горња хаљина католичких и евангелиских свештеника’, туника (3а) ’кратка бела кошуља коју католички свештеници облаче при богослужењу’, фелон ’у православној цркви, свештеников огртач без рукава који покрива прса и леђа’.

Око руку: наруквица (2г) ’део црквене одежде који се ставља на рукаве као симбол који подсећа на везане руке Христа кад је вођен Пилату’.