Сложенице са ПОЛУ-
Сложенице добијене уз помоћ форманта полу-[1] настају сложеном творбом. Изабране сложенице у другом делу садрже именицу која функционише и ван сложенице и као таква има потпуно значење (значење одевног предмета): полукафтан, полуцилиндар, полуцилиндер, полуципела, получарапа, полушињел.
Опште значење ових сложеница могло би се свести на ’половичан’ (у односу на оно што значи именичка реч у другом делу)[2]: полукафтан ’кафтан краћи од обичног’, полуцилиндар, полуцилиндер ’округли и тврди, обично црни шешир за свечане прилике’, полуципела ’ципела с кратким ниским горњим деловима’, получарапа ’ниска чарапа’, полушињел ’кратки зимски војнички капут’.
Способност деривације има сложеница получарапа. Додавањем суфикса -ица на сложену основу настаје именица получарапица. Лексема получарапица спада у ред именица субјективне оцене и има деминутивну семантику.
[1] Маретић у својој граматици творенице са полу- сврстава међу сложенице. По његовом мишљењу, полу- је облик некадашњег локатива сингулара. Маретића цитира Барић (1980: 18).
[2] Барић (1980: 18–19) разликује две врсте значења речи са елементом полу-: ’напола, делимично, непотпуно, половично оно што значи њихова основана реч’, односно ’половина онога што је у другом њиховом делу’. Ово друго значење реализују искључиво сложенице чије су основне речи именице које означавају конкретне предмете дељиве на два једнака дела.