Опште (домаће) скраћеницe

По начину скраћивања опште (домаће) скраћенице могу се делити на почетне и сажете.

Почетне скраћенице су некада сведене на шири или ужи почетак речи:

• на почетно слово: г. – година или господин, т. – тачка или тона, в. – види или век, н. е. – нове ере, н. д. – наведено дело, л. к. – лична карта итд;
• на почетну групу сугласника: бр. – број, стр. – страна, мн. – множина, и др. – и други, и сл. – и слично итд;
• на почетну групу до другог самогласника: гимн. – гимназија, год. – година, ул. – улица, проф. – професор, инж. – инжeњер, једн. – једнина, мед. – медицина, медицински итд.
• на почетну групу до трећег или четвртог самогласника: геогр. – географија, географски, биол. – биологија, биолошки, аугм. – аугментатив, неол. – неологизам итд.
• на део речи до суфикса: срп. – српски, рус. – руски, тур. – турски, грч. – грчки итд.

Сажете скраћенице своде реч на почетно слово (или почетну групу) и карактеристична слова (последње слово или последњи слог, или почетна слова творбених саставница). Ове скраћенице се пишу са тачком или без тачке.

• Скраћенице са првим и завршним словом, које се пишу без тачке: др – доктор, мр – магистар, гђа – госпођа итд.
• Скраћенице са првим и карактеристичним словом (словима), које се пишу са тачком: тзв. – такозвани, ие. – индоевропски, јд. – једнина, стсл. – старословенски итд.
• Скраћенице од вишечланих израза, пишу се са тачком: итд. – и тако даље, тј. – то јест, нпр. – на пример итд.
• Скраћеница са удвојеним првим словом: гг. – господа (за означавање множине).