Сугласник Ј

I

инјекција, не ињекција/инекција

Реч инјекција је страног порекла, латинизам у коме латиничком nj не одговара ћириличко њ/н.

Пример: Јуче је примио последњу инјекцију.

II

калајисати, не калаисати

Између а-и се најчешће не пише ј. Глагол калајисати спада у изузетке јер је изведен од именице калај.

Пример: Тај бакарни котлић треба поново калајисати.

III

Медијана, не Медиана

Код речи преузетих из грчког или латинског језика између и-а се умеће ј.

Пример: Живи  на територији општине Медијана.

IV

партијски, не партиски

Сугласник ј из основе се обично чува и пише у придевским облицима на -ски; партијски < партија.

Пример: Одржали су партијски састанак.

V

попиј, попијте (: попити), не попи, попите

Сугласник ј се пише обавезно у императиву глагола који се у 1. лицу једнине презента завршавају на -ијем.

Пример: Попиј, пријатељу, још једну чашу.

VI

Бечлијка, не Бечлика

Сугласник ј из основе се чува и пише у именицама женског рода које означавају житељке неког града, државе, континента. Ове именице се, по правилу, изводе помоћу моционог суфикса -ка од именица мушког рода; нпр. Бечлијка < Бечлија.

Пример: Она је рођена Бечлијка.

VII

приупитати, не пријупитати

Између и-у се често пише ј. Међутим, глагол приупитати је добијен префиксацијом (при- + упитати), те се ј не пише.

Пример: Желео је да га мало подробније приупита.