Сугласник Ј
I
инјекција, не ињекција/инекција
Реч инјекција је страног порекла, латинизам у коме латиничком nj не одговара ћириличко њ/н.
Пример: Јуче је примио последњу инјекцију.
II
калајисати, не калаисати
Између а-и се најчешће не пише ј. Глагол калајисати спада у изузетке јер је изведен од именице калај.
Пример: Тај бакарни котлић треба поново калајисати.
III
Медијана, не Медиана
Код речи преузетих из грчког или латинског језика између и-а се умеће ј.
Пример: Живи на територији општине Медијана.
IV
партијски, не партиски
Сугласник ј из основе се обично чува и пише у придевским облицима на -ски; партијски < партија.
Пример: Одржали су партијски састанак.
V
попиј, попијте (: попити), не попи, попите
Сугласник ј се пише обавезно у императиву глагола који се у 1. лицу једнине презента завршавају на -ијем.
Пример: Попиј, пријатељу, још једну чашу.
VI
Бечлијка, не Бечлика
Сугласник ј из основе се чува и пише у именицама женског рода које означавају житељке неког града, државе, континента. Ове именице се, по правилу, изводе помоћу моционог суфикса -ка од именица мушког рода; нпр. Бечлијка < Бечлија.
Пример: Она је рођена Бечлијка.
VII
приупитати, не пријупитати
Између и-у се често пише ј. Међутим, глагол приупитати је добијен префиксацијом (при- + упитати), те се ј не пише.
Пример: Желео је да га мало подробније приупита.