Како се правилно изговара?
Именице I
I
комѐнта̄тор, не коментȃтор
Именице мушког рода које се у номинативу једнине завршавају на -āтор неретко означавају вршиоца радње и имају краткоузлазни акценат на слогу испред овог суфикса.
II
комàндант, не команда̏нт
Именица командант је страног порекла; у Вујаклијином Лексикону страних речи и израза обележена је као талијанизам. Будући да у српском књижевном језику акценат не може стајати на последњем слогу, правилан је изговор са акцентом на другом слогу, и то краткоузлазним.
III
пòдбрадак, не подбра̏дак
Исправан је изговор са краткоузлазним акцентом на иницијалном слогу. У наведеној речи се огледа законитост померања силазног акцента за један слог ка почетку речи, као и промена квалитета акцента, од силазног у узлазни.
IV
милѝна, не мѝлина
Именице које су изведене од простих придева са значењем људских особина помоћу суфикса -ина имају краткоузлазни акценат на самогласнику и из наставка.
V
нòвела/новѐла, не нове̏ла
Ако реч туђег порекла има акценат на унутрашњем слогу (нпр. новела), прилагодиће се домаћим речима тако што ће се акценат померити за један слог ка почетку речи и измениће се квалитет акцента. Међутим, усталио се и дублетни облик где је место акцента неизмењено, а промењен је само квалитет акцента.
VI
худòба, не хỳдоба
Именице које су изведене од простих придева са значењем људских особина и уз помоћ суфикса -оба, по правилу, имају краткоузлазни акценат на вокалу о из наставка. Такав је случај и са именицом худоба ‘зло дело, неваљалство’.
VII
црнòкапица, не цр̀нокапица
Именица црнокапица ‘птица црне главе’ спада у сложенице; састоји се од основе придева у првом делу, спојног вокала [o] и именице у другом делу. Као код великог броја сложеница, акценат је на спојном вокалу.