Тренутно се налазите: Насловна > Фразеологизми

Фразеологизми

Фразеологизми (идиоми, фраземи, фразеолошки обрти) су устаљене језичке јединице које су састављене од две или више речи и имају јединствено значење.

Према структури, фразеологизми могу бити: предлошко-падежне конструкције: (радити) испод жита ‘кришом, потајно’, (искоренити) до дна ‘потпуно, сасвим’, (развезати) од Кулина бана ‘причати врло опширно’; синтагме: 1) напоредне (независне) синтагме: Содома и Гомора ‘блуд, разврат, неморалност’, лук и вода ‘празна прича, безначајна ствар’, жарити и палити ‘самовољно радити и управљати’; 2) детерминативне (зависне) синтагме: а) именичке: Ахилова пета ‘слаба тачка’, врзино коло ‘зачарани круг’, шпанска села ‘потпуно непознате ствари’ (: нем. spanische Dörfer); б) глаголске: показати зубе ‘исказати одважност’, засукати рукаве ‘отпочети посао’; в) придевске: пијан као чеп ‘потпуно пијан’, чист као злато (о човеку) ‘нема на њему никакве љаге’; зависне реченице: кад на врби роди грожђе ‘никад’, где је Бог рекао лаку ноћ ‘далеко’; независне реченице: заиграће мечка и пред његовим вратима ‘десиће се и њему нешто лоше’.

Према значењу, фразеологизми се могу поделити на глобалне и компонентне фразеологизме.

Глобални фразеологизми су они фразеологизми код којих постоји узајамна зависност међу пунозначним речима које их сачињавају; нпр. Богу иза леђа ‘далеко’, очитати буквицу ‘изгрдити некога’. Када бисмо, примера ради, уместо глагола очитати употребили неки други глагол, значење би било сасвим другачије.

Компонентни фразеологизми су они фразеологизми код којих је једна компонента (реч или синтагма) носилац фразеолошког значења; нпр. не вреди ни по луле дувана ‘нимало не вреди’, обећавати куле и градове ‘обећавати нешто што се не може испунити’. Компоненте по луле дувана, куле и градове су носиоци значења у наведеним фразеологизмима.

Фразеологизми се раслојавају према функционалним стиловима на: међустилске фразеологизме (који прелазе из једног стила у други): држати језик за зубима ‘пазити на своје речи’, мртва тишина ‘потпуни, неми мир’; књижевне (из књижевних текстова или предања): обећана земља ‘срећна, богата земља’, између Сциле и Харибде ‘између две опасности’; професионалне (из разноврсних професија): прелазни пехар ‘пехар који после сваког такмичења стари победник предаје новом’, добити зелено светло ‘добити одобрење’; научне (из различитих наука): вишак вредности ‘разлика између вредности створене радом и наплате коју радник добија за свој рад’, праволинијско кретање ‘уједначено кретање’; административно-правне (из области административне и правне делатности): дневни ред ‘утврђени редослед’, ставити ad acta ‘оставити предмет као свршен у архиву’; разговорне (из свакодневне комуникације): девета рупа на свирали ‘оно што је неважно, споредно’, скресати у брк ‘рећи истину у лице без устезања’.

Када се једно фразеолошко значење остварује у оквиру више фразеолошких облика, можемо говорити о варијантним фраземима или фразеолошкој сининимији; нпр. мртав пијан = трештен пијан = прописно пијан = пијан као чеп = пијан као клен = пијан као секира = пијан као батина = пијан као метла = пијан као пањ = пијан као ћускија = пијан као земља = пијан као мајка = пијан као дуга = пијан као смук.

 

  • Digg
  • Del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Reddit
  • Twitter
  • G-plus


Напиши одговор