Како се правилно изговара?
Придеви
I
Неодређени вид: ста̏р, ста̏ра, ста̏ро (једнина) и ста̏ри, ста̏ре, ста̏ра (множина)
Одређени вид: стȃрӣ, стȃра̄, стȃро̄ (једнина) и стȃрӣ, стȃре̄, стȃра̄ (множина)
Једносложни придеви кратког слога углавном чувају краткосилазни акценат у сва три рода и оба броја неодређеног и одређеног вида. Изузетак је придев стар код кога у одређеном виду долази до дуљења наглашеног слога, те се уместо краткосилазног јавља дугосилазни акценат.
II
Неодређени вид: чу̏дноват, чу̏дновата, чу̏дновато (једнина) и чу̏дновати, чу̏дновате, чу̏дновата (множина)
Одређени вид: чу̏дноватӣ, чу̏дновата̄, чу̏дновато̄ (једнина) и чу̏дноватӣ, чу̏дновате̄, чу̏дновата̄ (множина)
Вишесложни придеви са краткосилазним акцентом најчешће чувају акценат у свим облицима оба вида.
III
Неодређени вид: вѝсок, висòка, висòко (једнина) и висòки, висòке, висòка (множина)
Одређени вид: вѝсокӣ, вѝсока̄, вѝсоко̄ (једнина) и вѝсокӣ, вѝсоке̄, вѝсока̄ (множина)
Неки придеви неодређеног вида са краткоузлазним акцентом, због увећања броја слогова, мењају кроз парадигму место акцента (нпр. вѝсок, висòка, висòку), док се у женском и средњем роду акценат такође помера за један слог ближе крају речи. У облицима одређеног вида акценат је пак на иницијалном слогу у сва три рода и оба броја.
IV
Неодређени вид: кошту̀њав, кошту̀њава, кошту̀њаво (једнина) и кошту̀њави, кошту̀њаве, кошту̀њава (множина)
Одређени вид: кошту̀њавӣ, кошту̀њава̄, кошту̀њаво̄ (једнина) и кошту̀њавӣ, кошту̀њаве̄, кошту̀њава̄ (множина)
Уколико се узлазни акценат налази на унутрашњем слогу вишесложног придева, акценат често остаје исти у свим облицима одређеног и неодређеног вида.
V
Неодређени вид: бòдљикав, бòдљикава, бòдљикаво (једнина) и бòдљикави, бòдљикаве, бòдљикава (множина)
Одређени вид: бòдљикавӣ, бòдљикава̄, бòдљикаво̄ (једнина) и бòдљикавӣ, бòдљикаве̄, бòдљикава̄ (множина)
Неки вишесложни придеви са краткоузлазним акцентом на иницијалном слогу чувају исти акценат у свим облицима оба вида.
VI
Неодређени вид: врéдан, врéдна, врéдно (једнина) и врéдни, врéдне, врéдна (множина)
Одређени вид: врêднӣ, врêдна̄, врêдно̄ (једнина) и врêднӣ, врêдне̄, врêдна̄ (множина)
Вишесложни придеви са дугоузлазним акцентом на иницијалном слогу у неодређеном виду, код којих се основа скраћује за један слог због испадања непостојаног а у одређеном виду, мењају квалитет акцента – уместо дугоузлазног јавља се дугосилазни акценат.
VII
Неодређени вид: бо̂с, бòса, бòсо (једнина) и бòси, бòсе, бòса (множина)
Одређени вид: бо̏сӣ, бо̏са̄, бо̏со̄ (једнина) и бо̏сӣ, бо̏се̄, бо̏са̄ (множина)
Придев бос у номинативу једнине мушког рода неодређеног вида има дугосилазни акценат; у генитиву једнине мушког рода и у облицима женског и средњег рода неодређеног вида јавља се краткоузлазни акценат. У свим облицима одређеног вида пак акценат је краткосилазни.