Тренутно се налазите: Насловна > Употреба инфинитива

Употреба инфинитива

Инфинитив је прост и неличан глаголски облик којим се именује радња, стање или збивање. У српском језику инфинитив се завршава наставцима -ти, -ћи; нпр. читати, писати, пасти, расти, рећи, сећи.

У споју са презентом помоћног глагола хтети инфинитив именује радњу која треба да се реализује у сфери будућности.

(Пример 1) Нећеш доћи други пут.
(Пример 2) Он ће отпутовати за неколико дана.

Уколико уместо инфинитива употребимо везник да са презентом, значење добијене конструкције је другачије наглашен је вољни моменат; нпр. Нећеш да дођеш други пут.

Инфинитив се употребљава као допуна семантички непотпуних глагола: модалних (нпр. морати, моћи, требати, смети, хтети, умети, желети, имати), модалитетних (нпр. настојати, наумити, уобичавати), фазних или аспектуалних (нпр. почињати : почети, настављати : наставити, завршавати : завршити).

(Пример 1) Они морају читати.
(Пример 2) Можемо о свему мирно разговарати.
(Пример 3) Требало је поново писати.
(Пример 4) Настојао је донети право решење.
(Пример 5) Наумио је добити посао.
(Пример 6) Почео је дубоко дисати.
(Пример 7) Наставио је радити по своме.

Напоредо са обликом инфинитива употребљава се и презент са везником да; нпр. Можемо о свему мирно да разговарамо.

Инфинитив се јавља и као саставни део императивних конструкција, тј. као допуна императива: немој(те).

(Пример 1) Немој говорити неистине.
(Пример 2) Немојте нам објашњавати.

Упоредо са инфинитивом може бити употребљен облик презента са везником да; нпр. Немојте да нам објашњавате.

У сложеној реченици инфинитив се користи као допуна глаголима кретања (нпр. доћи, ићи, отићи) у функцији намерне реченице.

(Пример 1) Отишао је потражити лекове у апотеци.
(Пример 2) Ишао је замолити за помоћ.

Уместо инфинитива у функцији допуне употребљава се везник да са презентом; нпр. Отишао је да потражи лекове у апотеци.

Инфинитив се јавља уз непотпуне изразе са именицама, придевима, прилозима.

(Пример 1) Дужност нам је обавестити Вас.
(Пример 2) Жељан је разговарати са неким.
(Пример 3) Тешко је било шта казати.

Поред инфинитива користи се и конструкција да + презент; нпр. Дужност нам је да Вас обавестимо.

Инфинитив се употребљава у служби субјекта реченице када се о радњи означеној инфинитивом говори као о појму коме се нешто приписује.

(Пример 1) Певати је задовољство.
(Пример 2) Читати књиге је корисно.

У служби субјекта реченице инфинитив се јавља самостално (певати) и као управни члан субјекатске синтагме (читати књиге).

Погрешна је употреба инфинитива са предлозима; нпр. То је за не поверовати.

Исправно би, заправо, било рећи: Немогуће је у то поверовати.

  • Digg
  • Del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Reddit
  • Twitter
  • G-plus


Напиши одговор