Треба Вам лектор или професор српског језика и књижевности?
На правом сте месту!

Лексеме које имају опште значење ’поцепана одећа или комад одеће’ чине засебну семантичку подгрупу унутар семантичке групе Одећа уопште.

Преовладава лексика која припада домаћем лексичком фонду (23): дроња, дроњак, дроњац, дроње, издрпина, издрпотина, издртина, крпа, крпарија, крпатак, одерина, одроњак, одрпина, одрпотина, одрпуља, одртина, подерина, подеротина, прња, рита, ронђа, рута, труља.

Једнак је број позајмљеница (23), од тога: грецизама (17): амбуља, андрабуље, андравоље, андравољи, андрамиље, андрамољак, андрамоље, андрамољи, андрамуље, андрмољак, андрмоље, андрмољи, андрмољије, андрмоњи, андромоље, андромољи, антрамања; 4 турцизма: аба, дилиман, ђудина, хаба; 1 германизам: траља; 1 хунгаризам: цуња.

Лексеме могу бити обележене географски (андрмољије покр., антрамања покр., дилиман покр., дроњац покр., ђудина покр., крпатак покр., одрпотина покр., одрпуља покр., рута покр., цуња покр.), стилски (одроњак нераспр.), временски (аба заст.). [Опширније]

Верзалне скраћенице (акроними) настају од почетних слова вишечланих назива. По правилу, пишу се искључиво великим словима; скраћеничке тачке се не пишу нити се користи размак између слова.

Неке верзалне скраћенице се мењају по падежима, док су друге непроменљиве. Код променљивих верзалних скраћеница падежни наставци се пишу малим словима и с цртицом. Ако су пак верзалне скраћенице непроменљиве, морфолошки наставци се не пишу.

Променљиве верзалне скраћенице

I

у СПО-у (у Српском покрету обнове)

Пример: Приче о расколу у СПО-у су неозбиљне.

II

из НОБ-а (из Народноослободилачке борбе)

Пример: Обновљене су бисте херојима из НОБ-а.

III

са ММФ-ом (са Међународним монетарним фондом)

Пример: Настављени су разговори са ММФ-ом. [Опширније]

I
бејах, бејаше, бејаше… бејаху / бех, беше, беше… беху (: бити)

Помоћни глагол бити у имперфекту има дублетне облике: 1) бејах, бејаше, бејаше, бејасмо, бејасте, бејаху; 2) бех, беше, беше, бесмо, бесте беху.

II
тресијах, тресијаше, тресијаше… тресијаху / тресах, тресаше, тресаше… тресаху (: трести)

Глагол трести припада I врсти промене. Овај глагол гради имперфекат на двојак начин: 1) од окрњене презентске основе и помоћу наставака -ијах, -ијаше, -ијаше... ијаху: тресијах, тресијаше, тресијаше, тресијасмо тресијасте, тресијаху; 2) од окрњене презентске основе и уз помоћ наставака -ах, -аше, -аше… -аху: тресах, тресаше тресаше, тресасмо, тресасте, тресаху.

III
грађах, грађаше, грађаше… грађаху (: градити)

Глагол градити се мења по VI врсти промене. Имперфекат овог глагола настаје од окрњене презентске основе и наставака -ах, -аше, -аше…         -аху, с тим што се сугласник д јотује: грађах, грађаше, грађаше, грађасмо, грађасте, грађаху. [Опширније]