Фразеологизми (идиоми, фраземи, фразеолошки обрти) су устаљене језичке јединице које су састављене од две или више речи и имају јединствено значење. Према структури, фразеологизми могу бити: предлошко-падежне конструкције: (радити) испод жита ‘кришом, потајно’, (искоренити) до дна ‘потпуно, сасвим’, (развезати) од Кулина бана ‘причати врло опширно’; синтагме: 1) напоредне (независне) синтагме: Содома и Гомора ‘блуд, разврат, […]

Презент глагола   I прочѝта̄м, прочѝта̄ш (: прочѝтати), не про̏чита̄м, про̏чита̄ш Глагол прочитати је добијен префиксацијом од глагола V врсте читати. Акценат је у презенту исти као и код простог глагола од кога је изведен (чѝтати―чѝтāм).   II гòворӣм, гòворӣш (: говòрити), не говòрӣм, говòрӣш Глагол говорити има у инфинитиву краткоузлазни акценат на унутрашњем слогу, […]

Именице I   I комѐнта̄тор, не коментȃтор Именице мушког рода које се у номинативу једнине завршавају на -āтор неретко означавају вршиоца радње и имају краткоузлазни акценат на слогу испред овог суфикса. II комàндант, не команда̏нт Именица командант је страног порекла; у Вујаклијином Лексикону страних речи и израза обележена је као талијанизам. Будући да у српском […]