Семантика именица које означавају вршиоца занимања
У творбеној основи именица са значењем носиоца занимања су именице са значењем дела одеће (нпр. аба, гардероба, гуњ, зобун в. зубун, зубун ‘горњи део одеће од сукна, обично без рукава’, кабаница, капa, качкет, корзет, костим, кошуља, крпа, обућа, опанак, појас, прња, ремен, рита (1а) ‘поцепан комад одеће’, рукавица, труља ‘крпа, прња, дроњак’, ћурак ‘огртач постављен крзном, кожух’, чарапа, чизма, шешир). Суфикси -aр, -аџија, -aш, -ијер, -ист(а), -ер, -џија/-чија и сл. учествују у творби именица које означавају носиоца занимања и уносе у дериват значење вршиоца радње. Творбене основе мотивних речи садрже информацију о томе чиме се баве вршиоци радњи.
Лексеме којима се именују особе по занимању могли бисмо да поделимо на оне чије је опште значење: 1. онај који израђује, тј. израђује и продаје оно што значи именица у основи; 2. онај који сакупља, тј. сакупља и продаје оно што значи именица у основи; 3. онај који се стара о ономе што значи именица у основи.
1.
Међу именицама са значењем занатлије који израђује одевни предмет назначен мотивном именицом преовладавају деривати мушког рода; нпр. абаџија ‘кројач који израђује одела од абе, грубе вунене тканине’, гуњар ‘занатлија који прави гуњеве’, гуњчар покр. ‘онај који прави гуњце, терзија’, зобунџија в. зубунџија, зубунџија ‘занатлија који израђује зубуне’, кабаничар (1) ‘занатлија који прави кабанице’, капар ‘занатлија који израђује капе’, капаџија в. капар, качкетар ‘онај који израђује, прави качкете’, корзетар ‘онај који прави, израђује корзете’, костимер ‘кројач костима’, кошуљар (1) ‘онај који израђује и продаје кошуље’, обућар ‘занатлија који прави обућу’, опанчар ‘занатлија, обртник који израђује опанке’, папучар (1) ‘мајстор који прави папуче’, папучлија в. папучар (1), појасар ‘занатлија који прави или продаје појасе’ , ременар ‘онај који прави ремене, каише’, рукавичар ‘занатлија који израђује и продаје рукавице’, ћурчија ‘занатлија који прави ћуркове, крзнар’, чарапар ‘занатлија који продаје и израђује чарапе’, чизмар ‘онај који израђује чизме’, шеширџија ‘занатлија који прави и продаје шешире’.
Већина ових именица су моносемантичне (једнозначне); нпр: абаџија, гуњчар, зобунџија, зубунџија, капар, капаџија, качкетар, корзетар, костимер, папучлија, обућар, појасар, ременар, рукавичар, ћурчија, чарапар, чизмар, шеширџија. Међутим, неке именице су вишезначне, остварују и секундарна значења; нпр. кабаничар (2) заст. ‘онај који носи кабаницу као део ношње и обележје вишег грађанског слоја’.
Додавањем моционих суфикса -ка, -ица добијене су моносемантичне (једнозначне), полисемантичне (вишезначне) изведенице женског рода са примарним значењем: 1) супруга занатлије; нпр. кабаничарка, опанчарица (1), опанчарка (1), ћурчијиница, ћурчиница; 2) жена занатлија; нпр. капарица (1), костимерка, кошуљарка (1), рукавичарка, чарапарка (1); 3) супруга занатлије и жена занатлија; нпр. абаџика, чизмарица, чизмарка, шеширџијка.
Речи које припадају старијем лексичком фонду имају значење супруге занатлије. Развој значења изведеница ове групе зависи и од социолошког момента либерализације мушко-женских односа, еманципације жена у друштву.
2.
Именице са значењем особе која сакупља и продаје одевни предмет мотивисане су именицама које означавају похабане делове одеће: дроњар ‘скупљач дроњака, крпа, старежи’, дроњаџија покр. в. дроњар, крпар (1) ‘онај који скупља (и продаје) старе крпе, старудије’, прњар ‘скупљач старих крпа, прња’, прњкар ‘онај који скупља старе прње, дроњке’, ритар ‘трговац који купује стареж’, труљар ‘онај који купује труље, старинар’.
Готово све наведене изведенице су моносемантичне (једнозначне), изузев деривата крпар који реализује и следећа значења: крпач, онај који крпари.
3.
У посебну подгрупу сврстане су именице са значењем особе која се стара о ономе што значи именица у основи; нпр. гардеробар в. гардеробер, гардеробер ‘онај који прима ствари у гардеробу и даје их натраг, чувар гардеробе’, гардеробијер в. гардеробер, гардеробарка в. гардероберка, гардероберка ‘жена гардеробер’, гардеробијерка в. гардероберка, гардеробист(а) в. гардеробер.
Изведенице женског рода гардеробарка, гардероберка, гардеробијерка настале су моционом суфиксацијом и означавају женску особу искључиво као представника занимања.
