Присвојни придеви
I
синов/синовљев (: син)
Присвојни придев од именице син гласи синов, али и синовљев. Дакле, наведена именица има дублетне облике присвојног придева које гради помоћу суфикса -ов, односно сложеног суфикса -овљев. Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске бележи оба облика.
II
краљичин (: краљица)
Присвојни придев од именице краљица настаје додавањем наставка -ин на творбену основу именице (краљиц-), при чему се врши палатализација.
III
мужев/мужевљев (: муж)
Попут именице син и именица муж гради присвојни придев на двојак начин, и то помоћу суфикса -ев, односно -евљев.
IV
професоркин (: професорка)
Од именице професорка присвојни придев гласи професоркин. Дакле, нема гласовне промене јер се, по правилу, не палатализују основе са препознатљивим суфиксом -ка.
V
очев (: отац)
Присвојни придев од именице отац се гради уз помоћ суфикса -ев и гласи очев. У датом облику су извршене следеће гласовне промене: непостојано а, палатализација, губљење сугласника т. Правопис српскога језика Матице српске (2010) бележи и облик очин, уз напомену да је у ређој употреби.
VI
лажовљев (: лажов)
Од именице лажов присвојни придев гласи лажовљев. У Творби речи у савременом српском језику II Иван Клајн, говорећи о присвојном суфиксу -ов/-eв, напомиње да се после сугласника в јавља аломорф -љев.
VII
биљкин (: биљка)
Сугласник к на крају основе се не палатализује у облику присвојног придева који је изведен од именице биљка.