Присвојни придеви од властитих именица који се завршавају на -ски, -чки, -шки

I

париски (: Париз)

Од властите именице Париз придев гласи париски, будући да, по правилу, наставак -ски имају придеви изведени од имена која се завршавају на сугласник з. Неисправан је облик паришки.

II

њујоршки (: Њујорк)

Када се властита именица завршава на сугласник к којем претходи сугласник, придев који је настао од дате именице мора имати наставак     -шки.

III

тимочки (: Тимок)

Уколико се властита именица завршава на сугласник к испред којег стоји вокал, придев који је изведен од поменуте именице, према правилу, има наставак -чки.

IV

вишки (: Вис)

Придев вишки представља изузетак, будући да је изведен од властите именице која се завршава на с, али, упркос правилу, има наставак -шки.

V

туниски (: Тунис)

Придев који је изведен од властите именице Тунис помоћу наставка          -ски гласи туниски, јер се мотивна именица завршава на с. Облик тунишки је неправилан.

VI

санктпетербуршки (: Санкт Петербург)

Пошто се властита именица завршава на г којем претходи сугласник (Санкт Петербург), придев, по правилу, има наставак -шки (санктпетербуршки), уз обавезно састављено писање.

VII

тексаски (: Тексас)

Придев тексаски је настао од властите именице Тексас. Према Правопису (2010), овај облик има предност у односу на облик тексашки, који је изведен од етника Тексашанин.