Речи из стандарног језика које у жаргону означавају делове одеће

Жаргон је разговорни језик којим се служе чланови одређене друштвене групе.

Поједине речи из стандарног језика могу, најчешће путем метафорe, добијати нова жаргонска значења, што је један од начина настајања жаргонизама.

Неке речи из стандарног језика, примера ради, у жаргону означавају делове одеће: амбалажа, кожа, конци, лајсна, лонац, омча, падобран, палачинка, перје, праћка, поклопац, тигањ, уже, улар.

Речи које у жаргону означавају делове одеће у стандардном језику имају следећа основна значења: 1) предмет: амбалажа ‘материјал за паковање робе’, конци мн. < конац ‘танка испредена нит која се употребљава за шивење’, лајсна ‘летвица’, лонац ‘ваљкаста посуда за кување, с једном или две дршке, веће висине него ширине’, омча ‘петља, замка’, падобран ‘справа која се у ваздуху аутоматски отвори и рашири’, поклопац ‘горњи део какве посуде, сандука и сл. који их покрива’, праћка ‘направа за бацање камена’, тигањ ‘плитак суд са дугачком дршком који се употребљава за пржење’, уже ‘конопац’, улар ‘конопац око главе коња’, шерпа ‘ниска, округла и широка метална посуда за кување с ушкама са стране’; 2) део тела човека или животиње: кожа ‘покривач човечјег или животињског тела’, перје мн. ‘покривач птичјег тела’; 3) врста јела: палачинка ‘врста колача у облику танких лепиња’.

У зависности од тога који комад одеће у жаргону означавају, дате речи можемо поделити у неколико група: 1) одећа уопште (мушка и женска): амбалажа, кожа, конци, перје; 2) одећа за главу (мушка и женска): лонац ‘капа, шешир’, поклопац ‘капа’, тигањ ‘качкет’, шерпа ‘шешир, повећи женски шешир’; 3) доњи веш (женски): падобран ‘велико женско прслуче, брустхалтер’, праћка ‘брустхалтер, женско прслуче’; 4) одећа око врата (мушка): лајсна ‘кравата са иглом односно шналом’, палачинка ‘кравата’, омча ‘кравата’, уже ‘кравата’, улар ‘кравата’.

Поједини деривати именице кожа такође имају жаргонска значења: кожар ‘продавац одеће’, кожирати се ‘обући се, добро односно лепо се обући’, кожиран ‘одевен, добро односно лепо одевен’.  Неки од наведених деривата постоје у стандардном језику где имају посебно значење: кожар ‘занатлија који прерађује кожу’. С друге стране, повратни глагол кожирати се  је добијен додавањем суфикса –ирати  на основу именице кожа и не улази у стандардни речник. Придев кожиран је изведен од глагола кожирати се.

Постоје и глаголске синтагме са жаргонским значењем: прошетати кожу ‘прошетати се у бољој гардероби’, набацити конце ‘обући се, лепо се обући, дотерати’, шетати перје  ‘показивати се у новој гардероби’.