Како између властитих и заједничких именица не постоје оштре границе, у језику је присутан непрекидан процес преласка властитих именица у заједничке и обрнуто, заједничких именица у властите. Епоними су апелативи (заједничке именице) изведени од властитих именица. Епоними се пишу малим почетним словом, а најчешће представљају називе неких открића који су настали од имена познатих личности […]

Инфинитив је прост и неличан глаголски облик којим се именује радња, стање или збивање. У српском језику инфинитив се завршава наставцима -ти, -ћи; нпр. читати, писати, пасти, расти, рећи, сећи. У споју са презентом помоћног глагола хтети инфинитив именује радњу која треба да се реализује у сфери будућности. (Пример 1) Нећеш доћи други пут. (Пример […]

Заменице I штошта, не што шта Сложене заменице се често пишу састављено у свим падежним облицима. Тако се пише и заменица штошта ‘којешта, свашта’. Пример: Много штошта им се допада. II ни у шта, не у ништа Заменице које су сложене са ни- пишу се састављено у свим падежима без предлога; нпр. ништа, ничега, ничему. […]