Именичке сложенице са основом придева у првом делу II
У тексту је дата творбена и семантичка анализа именичких сложеница са основом придева у првом делу сложене речи: белогаћа, белогаћан, белогуњац, белокапац, белокапић, свиленгаћа, црвенкапић, црвенокапић, црнокапац, црнокошуљаш, црномантијаш, црноризац, црносукнаш, ускогаћа, шаренгаћа, шиљокапић, широгаћа.
Именичке сложенице које анализирамо добијене су слагањем (композицијом) и суфиксацијом. Творбена структура ових сложеница је следећа: 1) основа придева који се односи на боју у првом делу, спојни вокал [o] или без спојног вокала, именица у другом делу: белогаћа, белогаћан, белогуњац, белокапац, белокапић, црвенкапић, црвенокапић, црнокапац, црнокошуљаш, црномантијаш, црноризац, црносукнаш, шаренгаћа; 2) основа придева који се односи на димензије у првом делу, спојни вокал [o] и именица у другом делу: ускогаћа, широгаћа; 3) основа придева који се односи на облик у првом делу, спојни вокал [o] и именица у другом делу: шиљокапић; 4) основа градивног придева у првом делу и именица у другом делу: свиленгаћа.
Заједничко за све именичке сложенице добијене сложено-суфиксалном творбом, па и за сложенице у чијем се првом делу налази основа придева, да именица из другог дела сложене речи добија свој изведени облик у процесу творбе.
Распоред суфикса према фреквенцији:
Суфикс -а (5): белогаћа, свиленгаћа, ускогаћа, шаренгаћа, широгаћа.
Суфикс -(а)ц (4): белогуњац, белокапац, црнокапац, црноризац.
Суфикс -ић (4): белокапић, црвенкапић, црвенокапић, шиљокапић.
Суфикс -āш (3): црнокошуљаш, црносукнаш, црномантијаш.
Суфикс -ан (1): белогаћан.
Примарно значење ових сложеница често се може свести на образац који носи одевни предмет: белогуњац покр. ‘онај који носи бели гуњ’, свиленгаћа ‘онај који носи свилене гаће’, црвенкапић ‘онај који носи црвенкапу’, црвенокапић в. црвенкапић, црнокапац ‘човек који носи црну капу’, црнокошуљаш ‘човек који носи црну кошуљу’, шаренгаћа ‘човек или жена у шареним шалварама’, шиљокапић ‘онај који носи шиљасту капу’.
Поједине сложенице именују особе: а) по занимању, положају: црноризац ‘онај који носи црну ризу, калуђер, свештеник’, црномантијаш ‘човек који носи црну мантију, свештеник’, црносукнаш ‘онај који носи одело од црног сукна, црну униформу’; б) по националној или верској припадности: белокапац в. белокапа (2) (‘онај који носи белу капу, Арбанаси’), белокапић в. белокапа (2), белогаћа ‘онај који носи беле гаће, Арбанаси, муслимани’, белогаћан в. белогаћа; в) по социјалном статусу: ускогаћа нар. ‘онај који носи уске варошке панталоне, градско одело’, широгаћа ‘онај који носи широке гаће, прост човек’; г) по припадности милитарној групацији: црнокошуљаш ‘талијански фашиста’.
На основу наведених значења можемо закључити да онај који носи неки одевни предмет (црну ризу, црну мантију, белу капу, беле гаће, уске гаће, широке гаће, црну кошуљу, црно сукно) бива идентификован као припадник одређене еснафске, националне, социјалне или милитарне групе.
Неке именичке сложенице спадају у речи субјективне оцене, и то негативне експресије, што је у лексикону назначено квалификатором иронично (црносукнаш), пејоративно (широгаћа), погрдно (црномантијаш), презриво (белогаћа, ускогаћа).
