Деминутивно-хипокористично значење речи
Деминутивно-хипокористично значење лексема остварује се путем творбе.
У основи анализираних изведеница са деминутивно-хипокористичним значењем су именице које означавају делове одеће.
Првостепени деривати (20): бундица, доламица, доламче, зобунић, зобунче, зобунчић, капче, качкетић, кецељица, кошуљак, кошуљац, кошуљица, кошуљка, кошуљче, кошуљчић, крзнашце, шалић, шалче, шалчић, шеширче. Другостепени деривати (4): зобунчац, кабаничица, капченце, хаљинак. Трећестепени деривати (1): рукавичица.
Најфреквентнији наставци у процесу суфиксације именичких речи:
Суфикс –ица (6): бундица, доламица, кабаничица, кецељица, кошуљица, рукавичица.
Суфикс –че (6): доламче, зобунче, капче, кошуљче, шалче, шеширче.
Суфикс -ић (3): зобунић, качкетић, шалић.
Суфикс -чић (3): зобунчић, кошуљчић, шалчић.
Суфикс –(а)к (2): кошуљак, хаљинак.
Суфикс -(а)ц (2): зобунчац, кошуљац.
Суфикс -ашце (1): крзнашце.
Суфикс –енце (1): капченце.
Суфикс -ка (1): кошуљка.
Уз исте основе напоредо се користе различити суфикси [-(а)к, -(а)ц, -ица, -ић, -ка, -че,-чић] у извођењу деминутивно-хипопокористичних речи, које су, семантички гледано, у односу синонимије: зобунић : зобунчић : зобунче; шалић : шалчић : шалче; кошуљак : кошуљац : кошуљица: кошуљка : кошуљчић : кошуљче.
Међу мотивним именицама има именица сва три рода: мушког, женског, средњег. Изведенице настале од основа именица мушког рода углавном остају мушког рода, што значи да именице мушког рода граде деминутивно-хипокористичне речи најчешће суфиксима -ић, -чић, -(а)к, -(а)ц (нпр. качкетић, шалчић, зобунчац), ређе уз помоћ суфикса –че (нпр.шалче, шеширче), а никако суфиксима –ка, -енце, -це. Додавањем суфикса -ашце, -енце на основе именица средњег рода чува се изворни средњи род; нпр. капче с. ― капчеченце с. Изведенице настале од основа именица женског рода најчешће не мењају род; нпр. кошуља ж. ― кошуљица ж, са суфиксом -(а)к постају мушког рода; нпр. кошуља ж. ― кошуљак м, односно средњег рода уз помоћ суфикса -че; нпр. капа1 ж. ― капче с.
Као покрајинске (дијалекатске) маркиране су изведенице кошуљка, кошуљчић.
Дате именице се најчешће изводе од неутралних речи чије је примарно значење одевног предмета. Међутим, има и примера деривације од деминутивно-хипокористичних изведених речи (нпр. зобунче : зобунчац, капче : капченце), чиме се појачава емотивна обојеност.
Изведенице немају само значење предмета умањених димензија, какав је случај са деминутивима, већ изражавају и субјективан став представника језичке заједнице. Хипокористичност се овде појављује, рекли бисмо, као потврда афирмативног става говорника према објекту о коме се говори.
Полисемантичка структура није одлика ових речи, те већина њих осим деминутивно-хипокористичног значења, које је најчешће и примарно, у семантичкој дисперзији не остварује нове семантичке реализације. Изузетак су, примера ради, деривати бундица, доламица, кошуљак, кошуљац, кошуљица.
Лексеме бундица, доламица секундарно означавају одевни предмет мањих димензија: бундица ‘краћа бунда’, доламица ‘врста краћег горњег капута (обично као део униформе)’.
Секундарне семантичке реализације изведеница кошуљак, кошуљац у речнику обележене су квалификатором покр.: кошуљак (2), кошуљац (2)‘женска кратка кошуља као део народне ношње’, кошуљац (3) ‘гуњ од белог сукна’. Дакле, дошло је до развитка нових значења ових облика, и то у сфери терминологије одеће.
Иако примарно деминутивно-хипокористичног значења, дериват кошуљица се издваја богатом семантичком структуром, што је последица лексикализације, заузимања статуса самосталне лексичке јединице. Тако кошуљица означава и врсту мисне одеће, женску блузу, спортску хаљину, али има и много других значења која функционишу у оквиру стручних терминологија. Семантичка реализација ‘змијска покожица’ индукована је метафором чије је полазиште у семама које се односе на облик. У анатомији и ботаници кошуљица има значење ‘опна’, а даље метафоричком асоцијацијом заснованом на семи облика настаје ново значење ‘скрама на површини вина или сирћета’.
