Треба Вам лектор или професор српског језика и књижевности?
На правом сте месту!

Ове скраћенице се често базирају на латинским изразима, а када је реч о мерним јединицама, на интернационалним терминима и симболима.

Мерне скраћенице које се пишу великим словима остају неизмењене: V (волт), W (ват), J (џул), А (ампер), Т (тесла) итд; мерне скраћенице које се пишу малим словима обично се пишу као у оригиналу или се пресловљавају, а врло ретко преводе: g (грам), kg (килограм), l (литар), dl (децилитар), km (километар), m (метар), cm (центиметар) – г (и г.), кг (и кг.), л (и л.), дл (и дл.), км (и км.), м (и м.), цм (и цм.); h – ч. или ч (час) / с. (сат). [Опширније]

По начину скраћивања опште (домаће) скраћенице могу се делити на почетне и сажете.

Почетне скраћенице су некада сведене на шири или ужи почетак речи:

• на почетно слово: г. – година или господин, т. – тачка или тона, в. – види или век, н. е. – нове ере, н. д. – наведено дело, л. к. – лична карта итд;
• на почетну групу сугласника: бр. – број, стр. – страна, мн. – множина, и др. – и други, и сл. – и слично итд;
• на почетну групу до другог самогласника: гимн. – гимназија, год. – година, ул. – улица, проф. – професор, инж. – инжeњер, једн. – једнина, мед. – медицина, медицински итд.
• на почетну групу до трећег или четвртог самогласника: геогр. – географија, географски, биол. – биологија, биолошки, аугм. – аугментатив, неол. – неологизам итд.
• на део речи до суфикса: срп. – српски, рус. – руски, тур. – турски, грч. – грчки итд.

[Опширније]

Сложенице добијене уз помоћ форманта полу-[1] настају сложеном творбом. Изабране сложенице у другом делу садрже именицу која функционише и ван сложенице и као таква има потпуно значење (значење одевног предмета): полукафтан, полуцилиндар, полуцилиндер, полуципела, получарапа, полушињел.   

Опште значење ових сложеница могло би се свести на ’половичан’ (у односу на оно што значи именичка реч у другом делу)[2]: полукафтан ’кафтан краћи од обичног’, полуцилиндар, полуцилиндер ’округли и тврди, обично црни шешир за свечане прилике’, полуципела ’ципела с кратким ниским горњим деловима’, получарапа ’ниска чарапа’, полушињел ’кратки зимски војнички капут’. [Опширније]